Почетна Галерија Контакт Историчар Завичање Културе
ЦРКВА СВ. АРХ. МИХАИЛА У СЕНТИ 1751-2001. СРПСКА ЧИТАОНИЦА У СЕНТИ 1868-1957. СТЕВАН СРЕМАЦ „СЕНЋАНИН“ СРП. ЦРК. ПЕВ. ДРУШТВО „ЗОРА“ У СЕНТИ 1886-1941. СТЕВАН СРЕМЦА „СЕНЋАНИН“ друго допунјено издање ПАРАСТОС СТЕВАН СРЕМЦУ 2006.ауг.24. ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН – ЈОЦА – ВУЈИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ИНИЦИАТОР ЈЕ... ПЧЕСА magyar srpski српски мену

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



Српска читаоница у Сенти 1868 - 1957
Резиме ЦР

Српска читаоница у сенти 1868 - 1957

Као што су, 1826. године, образовани Срби у Пешти основали Матицу српску и "Сербски летопис" 1821. данашњи "Летопис Матице српске", најстарији летопис у Европи с намером да сачувају своју националност, свој језик и културу, тако су вођени истим циљем, само у малом, урадили и образобвани људи у Сенти када су 25. фебруара 1868. године основали Српску читаоницу са 100 чланова и донели "Устав" исте.

Српска читаоница није основана само "поради читања новина и поради међусобног саобраштенија ", него је заједно са Српском православном црквом имала да издржи сталну борбу са грађанским властима у Угарском делу Хабзбуршке монархије и Аусто-Угарске, представљајући бедем асимилацији и националном отуђивању Срба. Од јавних читаоничких манифестација је била најважнија светосавска забава, на којој су прикупљани прилози "у корист сироте школске деце". Поред ње је било и забава при црквеној и школској слави а повремено су одржаване и беседе.

Председник Читаонице је био пл. Симеон Каракашевић.

Јуна 25. 1871. године, сенћанска Српска читаоница доставља основна правила Мађарском краљевском министарству а иста се одобравају 14. фебруара 1874. године.

На главној скупштинској седници Српске православне цркве, 17. априла 1883. године, доноси се одлука о зидању црквено-општинске дворане. Општинска дворана је изграђена а 25. марта 1884. године се уступа Српској читаоници.

Октобра 26. 1887. године у Српској читаоници је одржана велика приредба посвећена јубилеју прославе 100 годишњице рођења Вука Стефановића Караџића.

Септембра 26. 1906. године у одборској Сали Српске читаонице, постављена је спомен-плоча пок. Стевану Сремцу, Сенћанину књижевнику и академику. Спомен плочу је наручио да се направи о свом трошку Стојан Рибарац а израдио ју је Никола Лукачек и била је пре него је послата у Сенту, изложена два дана у Београду у књижари Антонија Ђорђевића.

Одлуком Министарства Просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 18. децембра 1923. године, Српска читаоница прелази у "Народну књижницу и читаоницу". Међутим, ова одлука се примењује тек од 1930. године.

Од 1914. па све до 1922. године, званично престаје прекид у раду Српске читаонице, због ситуације настале у току и непосредно после Првог светског рата. Међутим, постоји и такав податак да је већ 1. октобра 1920. године, Српска читаоница устројила нова Основна правила и тиме добила дозволу од власти за даљи несметани рад. Дозвола је добијема на основу саопштења Бач-Бодрошке жупаније од одељења Министарства унутрањих послова Бачке-Баната-Барање.

Јануара 17. 1923. године Српска сенћанска читаоница доноси нова правила а 21. августа 1926. године Српска читаоница добија диплому члана оснивача "Матице српске".

Године 1939. Српска читаоница у својој библиотеци има 977 књига да би 1940. године библиотека бројала рекордних 984 примерака књига.

У ратним годинама Другог светског рата у Српској читаоници нема активности да би 1. марта 1943. године и званично престала са радом забрањена од стране мађарске окупаторске власти. Престанак рада траје све до 1. августа 1945. године када Српска читаоница поново отпочиње са деловањем.

Из благајничког извештаја сазнајемо да је те године било 6 чланова који су плаћали чланарину од по 50 динара и 101 члан са чланарином од 30 динара.

Српска читаоница је 1947. године имала 110 чланова а они су плаћали чланарину од 60 динара, једног члана са чланарином од 40 динара, 10 чланова са чланарином од 30 динара, 2 члана са чланарином од 10 динара и 22 члана са чланарином од 5 динара.

Градска библиотека у Сенти се оснива 1947. године, да би се нешто касније, вероватно у току 1949. године књижевни фонд Српске читаонице пренео у њу.

Из благајничког извештаја за 1949. годину сазнајемо у виду опаске: "Дневник Читаонице је код Јована Секулића и предат новац динара 11292,5 читаонице 9. марта 1950. године."

У Именој књизи је записан следећи – последњи податак о раду Српске читаонице за 1957. годину: "Чланови Српске православне Читаонице у Сенти – 1. октобра 1957. године Брановачки Иса, који је платио чланарину од 1000 динара."

На седници Управног одбора Српске православне црквене општине у Сенти 1987. године доноси се одлука о рушењу зграде Српске читаонице због дотрајалости.

Тако је полако и тихо престала са радом Српска читаоница – Народна књижница и Читаоница у Сенти, институција која је активно учествовала у очувању језика и писма, културе и националног идентитета Срба у Сенти гајећи толеранцију и заједништво међу људима добре воље, без обзира на националну припадност.

Прошлост нам је подарила Српску читаоницу, која је по свему судећи одиграла кључно место у културном животу Срба – Сенћана тога времена.

Надахњујући се таквом светлом прошлошћу смогнимо снаге и обезбедимо материјална средства оформљујући Фонд за зидање зграде Српске читаонице.

Једном, када будућност буде садашњост а ми, обични смртници, прошлост, почиваћемо у миру.