Почетна Галерија Контакт Историчар Завичање Културе
ЦРКВА СВ. АРХ. МИХАИЛА У СЕНТИ 1751-2001. СРПСКА ЧИТАОНИЦА У СЕНТИ 1868-1957. СТЕВАН СРЕМАЦ „СЕНЋАНИН“ СРП. ЦРК. ПЕВ. ДРУШТВО „ЗОРА“ У СЕНТИ 1886-1941. СТЕВАН СРЕМЦА „СЕНЋАНИН“ друго допунјено издање ПАРАСТОС СТЕВАН СРЕМЦУ 2006.ауг.24. ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН – ЈОЦА – ВУЈИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ИНИЦИАТОР ЈЕ... ПЧЕСА magyar srpski српски мену

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



Црква Светог архангела Михаила 1751-2001
Резиме СР

Црква Светог архангела Михаила 1751-2001

На инсистирање мађарског племства и жупанија 15. августа 1751. године, Марија Терезија доноси одлуку о укидању Потиско-поморишке границе, чиме су војни шанчеви требали бити предати жупанијама, а последица овог је да би граничари требали да пређу у цивилну службу. Ова одлука је изазвала огромно незадовољство код Срба граничара, па је дошло до масовног исељавања становника из ових граница.

Да би спречила исељавање, Царица оснива Потиски крунски диштрикт а, исте године доноси текст Повеље о привилегијама. Ове привилегије су биле од огромног и далекосежног значаја за опстанак и живот српског народа у Потисју.

Седамнаеста тачка Привилегије гласи: "У поменутом Потиском диштрикту вера, религија и црквени обреди, како на спољњем тако и на унутрашњем пољу, надаље прослава празника по старом календару, као и градња цркава и торњева, на основу датих и са наше стране потврђених привилегија и даље је потпуно слободна и нико их у томе не сме ометати. Њихови попови заједно са земљом су неповредиви и њихове повластице остају трајно у важности".

У таквом амбијенту се 1751. године гради Храм Светог архангела Михаила.

Српска православна црква у Хабзбуршкој монархији да би могла да спроведе започете реформе и организацију парохијске мреже, тражи подршку самих верника у материјалном погледу. Српско становништво се окупља око сербских обшчестава која се појављују у Карловачкој митрополији, а по угледу су на традиционалне црквене општине обновљене Пећке патријаршије.

Развијен верски живот православне црквене општине Светог архангела Михаила у Сенти почивао је, пре свега на верницима као живом телу цркве.

Једна од основних брига парохијске верске заједнице било је образовање младих, посебно у периоду када су основне школе биле у искључивој надлежности црквених општина. У последњој деценији осамнаестог века у Сенти је била уређена српска православна школа.

Касније, Царским декретом од 1812. године допушта се оснивање и женских школа, па се таква отвара 1862. године.

Почетком и средином 19. века када поред богослужбених, почиње да се повећава и број штампаних књига шире културне намене, Црквена општина оснива 1859. године Школски фонд и Школску Библиотеку као одраз оних истих романтичарских национално - просветитељских схватања која су довеле до оснивања Матице српске.

Црквено-општинска установа као нека врста централне организације се бринула о цркви, школи и народним фондовима. Она је израсла у моћну и богату верску институцију захваљујући великој материјалној подршци верника.

Крајем шездесетих година 19. века црквене општине Карловачке митрополије улазе у нови период рада који се завршава избијањем Првог светског рата. Завршетком истог долази до промене односа политичке и црквене општине у корист ове друге.

У унутрашњем уређењу црквене општине деловала је црквена скупштина и црквени одбор као извршни орган скупштине у чијој су надлежности биле црква и школа. Он бира пароха и учитеља, одређује им плату и управља црквено-општинском имовином.

Захваљујући таквој позицији, црква и црквена општина су имале значајну улогу у изграђивању моралног кодекса верника.

Средином тридесетих година 20. века црквену општину је задесила тешка економска криза па долази и до отуђења-продаје дела задужбинске земље.

Други светски рат и улазак мађарске окупаторске војске у Сенту доноси нове моменте у раду црквене општине. У том периоду долази до премештања Српског крста у црквену порту.

Послератне године су изузетно тешке за слободно деловање цркве, која је у свом раду спутавана идеологијом владајуће Комунистичке партије.

Долази и до национализације црквеног иметка (земље и кућа), па одржавање Цркве пада у потпуности на терет верника.

Распадом СФР Југославије и осудом политике актуелне власти црква је довела себе у положај "игнорисане цркве", да би 5. октобра 2000. године настале демократске промене дале наду да се третман вере и цркве реши на праведан начин.

Сенћанској Црквеној општини треба вратити иметак од 12 кућа и 207 јутара земље чиме би се обновио рад задужбина.