Početna Galerija Kontakt Istoričar Zavičanje Kulture
CRKVA SV. ARH. MIHAILA U SENTI 1751-2001. SRPSKA ČITAONICA U SENTI 1868-1957. STEVAN SREMAC „SENĆANIN“ SRP. CRK. PEV. DRUŠTVO „ZORA“ U SENTI 1886-1941. STEVAN SREMCA „SENĆANIN“  drugo dopunjeno izdanje PARASTOS STEVAN SREMCU 2006.aug.24. JOVAN DJORDJEVIĆ JOVAN – JOCA – VUJIĆ POČASNI GRADJANIN INICIJATOR JE... PČESA magyar srpski српски menu

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



Jovan Đorđević
Govor Tanje Kragujević

Jovan Đorđević


Govor Tanje Kragujević


Dragi Senćani, uvaženi gosti, dragi prijatelji Sente,



Verujem da u ovome trenutku delimo osećanje istog ponosa i zadovoljstva što tako značajan jubilej, 180 godina od rođenja znamenitog Senćanina Jovana Đorđevića, obeležavamo, nizom svečanosti, u njegovoj rodnoj Senti, pa tako i upravo ovde, pred kućom u kojoj se rodio.

Senta je, poslednjih nekoliko godina, ubrzano stala listati svoju kulturnu čitanku.

I čini to sa razlogom.

Jer stranice ove čitanke ispunjene su delima njenih značajnih kulturnih prethodnika i viševekovnih kulturnih predaka, koji ne smeju biti zaboravljeni: počevši od prosvetitelja Jovana Muškatirovića, skromnog paroha Timotija Brankovića, seoskog učitelja Todora Toše Branovačkog, sve do obrazovanog, umnog novovekovnog humaniste, širokih vidika, episkopa šumadijskog gospodina Save.

Ali te stranice su ispisivale i generacije anonimnih pregalaca: arhivara, dokumentarista, bibliotekara, etnologa, etnografa, muzeologa, istoričara kulture - amatera ili profesionalaca - jednako ponesenih tvoraca kartografije ovog posebnog mesta na mapi kulture u našoj Vojvodini.

Stoga ne može biti zaboravljeno ni to da je ovaj mali, višenacionalni grad, ponosan na svoja dva akademika, proslavljenog i omiljenog srpskog pisca Stevana Sremca, ali i na večito mladog dr Ištvana Selija, koji se i danas Senti rado vraća, ne zaobilazeći je ni u svojim knjigama, naučnim i književnim radovima.

Nećemo zaboraviti ni čitave generacije prosvetnih i kulturnih radnika, kao ni mnogobrojne stvaraoce stasale u Senti: muzičare, kompozitore, slikare, grafičare, pisce, filologe, prevodioce, novinare.

Posebno je vredno pamćenja da je kultura ove sredine, uvek, a naročito u odsudnim vremenima, imala podršku i zaštitu "iz pozadine" - svoje dobrotvore, donatore, zadužbinare.

Malo koji grad u svojoj memoriji ima, poput Sente, zabeleženo i to, da je neko prodavao "lance" zemlje da potpomogne život i opstanak jednog nacionalnog pozorišta, ili da je pak, celokupni svoj životni i radni vek, i sav svoj imetak uložio u pronalaženje i sabiranje najvrednijih dokumenata i spisa, umetničkih i književnih dela vezanih za kulturnu prošlost srpskog naroda, da bi ih zaveštao najznačajnijim institucijama nauke, umetnosti i kulture ove zemlje.

Posebno danas - ne zaboravljamo da je čitava jedna stranica ove kulturne čitanke prožeta delom i zaslugama Jovana Đorđevića, koji je iz ove rodne kuće krenuo, da kao još sasvim mlad, ispiše svoje prve radove, ali i da pruži mnogostruk, višeznačan odgovor složenim izazovima svog vremena, i upiše se u korifeje naše kulturne, prosvetne, književne i pozorišne baštine.

Uza sve to, Jovan Đorđević je bio i pesnik.

O tome svedoče do danas sačuvani poetski zapisi.

Ali, njegova alegorijska drama Markova sablja iznedrila je i poseban biser: pesmu himnične intonacije, molitvenog, premda i odlučnog zvuka, koja je, prvenstveno, i nadasve, apoteoza ljubavi svakog čoveka prema njegovoj rodnoj grudi.

Tu pesmu su upamtile generacije, a danas je ona zvanična himna Srbije. I kako je svaka uspela himna, u stvari, pesma nad pesmama, Jovan Đorđević je, zahvaljujući upravo ovoj svojoj pesmi, ostao pesnik - za sva vremena.

Time se stavio na čelo pesničke loze koja je u ovom gradu dala svoje najplemenitije izdanke, zahvaljujući delu pesnika koji su, životom i radom, svako na svoj način, bili i ostali vezani za Sentu, a predstavljaju najznačajnija imena srpske poezije dvadesetog veka. To su, razume se, Stevan Raičković i Matija Bećković.

Osvetljavajući i obeležavajući svoju kulturnu prošlost, Senta, poput svetionika, ukazuje da postoje uzvisita mesta - i u ravnici, i u vremenu.

Zbog toga joj pripada, danas, naša zahvalnost.

A Senćaninu, Jovanu Đorđeviću - naš nezaborav.


Senta, 25. novembar 2006.           Tanja Kragujević