Почетна Галерија Контакт Историчар Завичање Културе
ЦРКВА СВ. АРХ. МИХАИЛА У СЕНТИ 1751-2001. СРПСКА ЧИТАОНИЦА У СЕНТИ 1868-1957. СТЕВАН СРЕМАЦ „СЕНЋАНИН“ СРП. ЦРК. ПЕВ. ДРУШТВО „ЗОРА“ У СЕНТИ 1886-1941. СТЕВАН СРЕМЦА „СЕНЋАНИН“ друго допунјено издање ПАРАСТОС СТЕВАН СРЕМЦУ 2006.ауг.24. ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ ЈОВАН – ЈОЦА – ВУЈИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ИНИЦИАТОР ЈЕ... ПЧЕСА magyar srpski српски мену

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



Јован Ђорђевић
Говор Тање Крагујевић

Јован Ђорђевић


Говор Тање Крагујевић


Драги Сенћани, уважени гости, драги пријатељи Сенте,



Верујем да у овоме тренутку делимо осећање истог поноса и задовољства што тако значајан јубилеј, 180 година од рођења знаменитог Сенћанина Јована Ђорђевића, обележавамо, низом свечаности, у његовој родној Сенти, па тако и управо овде, пред кућом у којој се родио.

Сента је, последњих неколико година, убрзано стала листати своју културну читанку.

И чини то са разлогом.

Јер странице ове читанке испуњене су делима њених значајних културних претходника и вишевековних културних предака, који не смеју бити заборављени: почевши од просветитеља Јована Мушкатировића, скромног пароха Тимотија Бранковића, сеоског учитеља Тодора Тоше Брановачког, све до образованог, умног нововековног хуманисте, широких видика, епископа шумадијског господина Саве.

Али те странице су исписивале и генерације анонимних прегалаца: архивара, документариста, библиотекара, етнолога, етнографа, музеолога, историчара културе - аматера или професионалаца - једнако понесених твораца картографије овог посебног места на мапи културе у нашој Војводини.

Стога не може бити заборављено ни то да је овај мали, вишенационални град, поносан на своја два академика, прослављеног и омиљеног српског писца Стевана Сремца, али и на вечито младог др Иштвана Селија, који се и данас Сенти радо враћа, не заобилазећи је ни у својим књигама, научним и књижевним радовима.

Нећемо заборавити ни читаве генерације просветних и културних радника, као ни многобројне ствараоце стасале у Сенти: музичаре, композиторе, сликаре, графичаре, писце, филологе, преводиоце, новинаре.

Посебно је вредно памћења да је култура ове средине, увек, а нарочито у одсудним временима, имала подршку и заштиту "из позадине" - своје добротворе, донаторе, задужбинаре.

Мало који град у својој меморији има, попут Сенте, забележено и то, да је неко продавао "ланце" земље да потпомогне живот и опстанак једног националног позоришта, или да је пак, целокупни свој животни и радни век, и сав свој иметак уложио у проналажење и сабирање највреднијих докумената и списа, уметничких и књижевних дела везаних за културну прошлост српског народа, да би их завештао најзначајнијим институцијама науке, уметности и културе ове земље.

Посебно данас - не заборављамо да је читава једна страница ове културне читанке прожета делом и заслугама Јована Ђорђевића, који је из ове родне куће кренуо, да као још сасвим млад, испише своје прве радове, али и да пружи многострук, вишезначан одговор сложеним изазовима свог времена, и упише се у корифеје наше културне, просветне, књижевне и позоришне баштине.

Уза све то, Јован Ђорђевић је био и песник.

О томе сведоче до данас сачувани поетски записи.

Али, његова алегоријска драма Маркова сабља изнедрила је и посебан бисер: песму химничне интонације, молитвеног, премда и одлучног звука, која је, првенствено, и надасве, апотеоза љубави сваког човека према његовој родној груди.

Ту песму су упамтиле генерације, а данас је она званична химна Србије. И како је свака успела химна, у ствари, песма над песмама, Јован Ђорђевић је, захваљујући управо овој својој песми, остао песник - за сва времена.

Тиме се ставио на чело песничке лозе која је у овом граду дала своје најплеменитије изданке, захваљујући делу песника који су, животом и радом, свако на свој начин, били и остали везани за Сенту, а представљају најзначајнија имена српске поезије двадесетог века. То су, разуме се, Стеван Раичковић и Матија Бећковић.

Осветљавајући и обележавајући своју културну прошлост, Сента, попут светионика, указује да постоје узвисита места - и у равници, и у времену.

Због тога јој припада, данас, наша захвалност.

А Сенћанину, Јовану Ђорђевићу - наш незаборав.


Сента, 25. новембар 2006.           Тања Крагујевић