Početna Galerija Kontakt Istoričar Zavičanje Kulture
CRKVA SV. ARH. MIHAILA U SENTI 1751-2001. SRPSKA ČITAONICA U SENTI 1868-1957. STEVAN SREMAC „SENĆANIN“ SRP. CRK. PEV. DRUŠTVO „ZORA“ U SENTI 1886-1941. STEVAN SREMCA „SENĆANIN“  drugo dopunjeno izdanje PARASTOS STEVAN SREMCU 2006.aug.24. JOVAN DJORDJEVIĆ JOVAN – JOCA – VUJIĆ POČASNI GRADJANIN INICIJATOR JE... PČESA magyar srpski српски menu

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



Stevan Sremac - "Senćanin" - drugo dopunjeno izdanje
Govor Riste Bukvića, pomoćnika gradonačelnika NIša

Stevan Sremac


Beseda g. Riste Bukvića, pomoćnika gradonačelnika Niša


Dragi Senćani,

Poštovaoci Stevana Sremca,
Dozvolite mi da u ime grada Niša, Skupštine grada i gradonačelnika, g-dina Smiljka Kostića, pozdravim Sentu i Senćane, i sve poštovaoce velikog srpskog pisca, Stevana Sremca. Ova dužnost mi je tim prijatnija što se večeras nalazimo u ambijentu izložbe niškog Narodnog muzeja „Niška vremena Stevana Sremca 1879-1892.“, kojom je dočaran Sremčev Niš sa kraja XIX i početka XX veka.

Zaista, samo je sudbina mogla da velikog Senćanina Sremca dovede u Niš, sa obale Tise na obalu Nišave. Dve reke pisac je podjednako voleo, kao i naša dva grada. U Senti se 23. novembra 1855. rodio, proveo detinjstvo, a u Nišu je proveo jedanaest najlepših mladićkih godina, kao profesor Gimnazije, od 1879-1892, uključujući i dve godine provedene u Pirotu (1881-1883).

Svuda gde je živeo ostavio je svoj trag u književnim delima. prizvuk Sente i Bačke je u romanu Pop Ćira i Pop Spira, Beograd je u Kir Gerasu i Vukadinu, a ubavi i patrijarhalni Niš u Ivkovoj slavi, Zoni Zamfirovoj, Ibiš-agi, ... Bio je veliki posmatrač života, za njega je književnost bila sadržana u životu. Svi njegovi likovi, posebno u niškim pripovetkama, jesu stvarni i otud je Sremac najznačajniji predstavnik srpskog realizma. Mnogi ga porede sa Gogoljem i Dikensom, po svojevrsnom humoru, u delima kojima je do današnjeg dana bio i ostao melem za dušu.

Izložba niškog Muzeja Sremca osvetljava u ambijentu Niša, orijentalne varoši u kojoj je pisac pronašao inspiraciju za svoja kasnija dela. Uveo je Niš i niške likove u srpsku književnost, otkrio Srbiji niški dijalekt, bogatstvo i slojevitost mentaliteta, psihologije i istočnjačkog obrasca življenja. Najbolji dokaz za to je i nesmanjena popularnost Ivkove slave i Zone Zamfirove do današnjih dana.

Izložba ujedno predstavlja i presek kroz bogatu Sremčevu zaostavštinu. Ona se brižno čuva u riznici niškog Muzeja, a danas u Senti, oživljava i dočarava niška vremena Stevana Sremca. Iskreno čestitam autorskom timu Narodnog muzeja na profesionalno i reprezentativno uređenoj izložbi, kojom su se naša dva grada ponovo susrela na ovaj veliki nacionalni jubilej „150 godina od rođenja Stevana Sremca“.

Dozvolite mi da odam priznanje domaćinu, gradu Senti, i svim učesnicima i autorima ovog zaista impozantnog programa Sremčevog jubileja.

Uveren sam da je izložba niškog Muzeja onaj most što povezuje naša dva grada u korisnoj i neophodnoj razmeni različitih kulturnih sadržaja. Sa tim uverenjem izložbu proglašavam otvorenom.

Hvala!

Risto Bukvić
pomoćnik gradonačelnika Niša
Senta, 22 novembra 2005. godine