Početna Galerija Kontakt Istoričar Zavičanje Kulture
CRKVA SV. ARH. MIHAILA U SENTI 1751-2001. SRPSKA ČITAONICA U SENTI 1868-1957. STEVAN SREMAC „SENĆANIN“ SRP. CRK. PEV. DRUŠTVO „ZORA“ U SENTI 1886-1941. STEVAN SREMCA „SENĆANIN“  drugo dopunjeno izdanje PARASTOS STEVAN SREMCU 2006.aug.24. JOVAN DJORDJEVIĆ JOVAN – JOCA – VUJIĆ POČASNI GRADJANIN INICIJATOR JE... PČESA magyar srpski српски menu

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



PČESA
Govor Miloša Preradova

Pčesa

Govor Miloša Preradova

Senta 19. okt. 1996.

Dragi naši uvaženi gosti i učesnici "PČESE"

Veoma sam srećan, što mogu ovde sa ovog mesta, u ovom prelepom našem hramu Sv. Arhistratiga Mihaila, koji evo već dva i po veka poji i slavi ime Gospodnje, na diku i ponos naše Srpske pravoslavne crkve - da VAS POZDRAVIM, u ime Crkvene opštine i njenog Upravnog odbora, kao Član i bivši njen predsednik, a takođe u ime obolelog i momentalno otsutnog Prote Dušana STEFANOVIĆA, starešine naše crkve.

Kada čovek dođe u Sentu, malo će naći objekte od kult. istorijskog značaja. Ovo je jedina najstarija građevina sakralnog i kulturnog značaja, zdanje sa kojim se grad Senta može ponositi. Pamti ovaj hram, kao što rekoh prošlost od dva i po stoleća. Pamti mnoge događaje, prohujalu istoriju.

Godina 1751. kada je u slavu Gospodnju njen ktitor i osnivalac Kapiten Plemeniti "Georgije Ot Golub" postavio kamen temeljac na skoro 800 metara južno od stare crkve, kojoj se godina gradnje i ne zna. Te iste godine pamti Seobe u Rusiju, koje behu tri. 1751, 1752 i treća Seoba 1754 godine. Te naše večite seobe, verno i divno je opisao Miloš Crnjanski u svojim SEOBAMA. Pamti nesrećnu 1848. koja ostavi duboki trag jaza, među ovim življem senćanskim, naroda obe nacija. Pamti, prvi i drugi svetski rat. U tim ratovima bunama, uvek je stradao, ali je kao ptica Feniks uvek izlazio iz pepela i dalje na ponos vere vršio svoju duhovnu i narodnu funkciju.

Ovde u ovom hramu je kršten Jovan Muškatirović, književnik Jovan Đorđević, i njegov nećak Stevan Sremac. Službovali su ovde Georgije Branković kao kapelan svome ocu veoma omiljenog starog Prote Timotija (Time) Brankovića i još mnogi drugi.

Na ovom prostoru osnovana je 1698. PRVA SRPSKA VEREISPOVEDNA ŠKOLA, trivijalna, tj. odmah posle senćanske bitke 11. sept. 1697. god. Treba da se ponosimo ovim datumom i molim, te apelujem na cenjene članove "PČESE", da 1998. god. obeleže 300-godišnjicu njenog osnivanja, jednom ovakvom lepom manifestacijom.

Pored škole imali smo SRPSKU ČITAONICU, sa najbogatijim fondom starih srpskih, ruskih knjiga koja je sada pohranjen u Gradskoj biblioteci, naredbom tadašnjih vlasti 1949. godine.

Dragi gosti, dragi horisti. Ovaj hram je imao Srpsko crkveno pevačko društvo "ZORA" - osnovano daleke 1886. godine. Još i danas su živi njeni stari ali na žalost malobrojni članovi, koji su nedavno pojali ovde na liturgijama i praznicima i držali koncerte duhovne i svetovne muzike. Vreme čini svoje, no ipak je još južna pevnica zato puna njenih članova i danas. Trebalo bi i "ZORU" pevačko društvo obnoviti mladim članovima kao što se to čini u većim gradovima pa i selima širom naše Vojvodine.

Neću Vas više zamarati, dragi gosti istorijom, i zato prepuštam istoričarima drugi deo programa namenjen ovom hramu što se iz programa vidi.

VAMA DRAGI UČESNICI "PČESE" ŽELIM VAM DUG I PLODONOSAN RAD, DA ISTRAJETE NA PUTU KOJI STE ZAPOČELI TE PRENESETE DALJE SVOJ RAD NA MLAĐU GENERACIJU DA SE OD VAS UČI KAKO SE ČUVA ISTORIJA SVOGA RODNOGA KRAJA, SVOJA ŠIRA I UŽA DOMOVINA I KAKO SE LJUBI SVOJ ROD.

NA KRAJU DA MOGU ZAPEVAO BIH VAM OD SRCA "MNOGAJA LJETA"

Ž I V E L I !

Govor MILOŠA Miše PRERADOVA
u Hramu Sv. Arhistratiga Mihaila
u Senti učesnicima "PČESE"
na Tomindan 19. okt. 1996.