Početna Galerija Kontakt Istoričar Zavičanje Kulture
CRKVA SV. ARH. MIHAILA U SENTI 1751-2001. SRPSKA ČITAONICA U SENTI 1868-1957. STEVAN SREMAC „SENĆANIN“ SRP. CRK. PEV. DRUŠTVO „ZORA“ U SENTI 1886-1941. STEVAN SREMCA „SENĆANIN“  drugo dopunjeno izdanje PARASTOS STEVAN SREMCU 2006.aug.24. JOVAN DJORDJEVIĆ JOVAN – JOCA – VUJIĆ POČASNI GRADJANIN INICIJATOR JE... PČESA magyar srpski српски menu

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



PČESA
Govor akademika Stevana Raickovića

Pčesa

Govor akademika Stevana Raičkovića


Okupio nas je danas u Senti jedan lep i prisan događaj: izlazak jedne nove knjige.

Taj događaj je lep sam po sebi: svaka nova knjiga - daleko opipljivije nego li ona ogromna masa stvari koja svakodnevno zaokuplja našu pažnju - svedoči o još jednom naporu, zapravo, našem novom pokušaju, da savladamo ili bar ublažimo onaj neminovni zaborav kojemu je izlaženo svako pokoljenje u ovom neosetnom proticanju vremena.

Sve je ovo, što kažem, naravno, odavno poznato.

Ali, pomenuo sam - nimalo slučajno - još i to, da je ovaj naš današnji događaj - i prisan . . . Mislio sam pritom na sadržaj ove knjige - "Komšija, pa Bog" - koja od današnjega dana otpočinje svoj samostalni život. . . koji će - poželimo mu to - biti duži i radosniji od naše. Taj sadržaj je svima nama - i ovde okupljenima kao i onima koji se nalaze u našim mislima - izuzetno prisan i blizak. Ova knjiga je sâmo svedočanstvo o prisnosti i bliskosti svih onih ljudi koji su upućeni da žive - (raduju se i pate) - jedni pokraj drugih: u kući do kuće, u avliji kraj avlije, u njivi pored njive . . .

Da je priča o komšiluku duga i neisrpna, svedoči i ova golema knjiga od više stotina stranica, koju je na svet izdalo društvo sa (isto tako dugim) nazivom: Proleće na čenejskim salašima . . .

Pri pomenu ovog naziva napraviću i jednu malu digresiju . . . koja će me zaobilaznim putem ponovo vratiti na našu temu.

Ne mogu, po svome starome običaju, a da se bar za trenutak ne zadržim i na jednoj svojoj asocijaciji, koja pripada mojim najličnijim uspomenama . . . Zvuk pomenutog toponima Čenej . . . obuzimao je moj načuljeni sluh još u najranijoj mojoj mladosti, gotovo dečaštvu. . . Moja prva pesnička ljubav, iz tog doba, Dušan Vasiljev - još i dandanas poznat (nažalost i aktuelan) po svojoj pesmi "Čovek peva posle rata", naravno, onog Prvog - bio je oko 1920. godine, nakratko, učitelj u mestu Čeneju. . . u kome se i oženio . . . Poživeo je još samo koju godinu. . . malaričan i neshvaćen . . . i preminuo u svojoj dvadeset i četvrtoj . . . baš 1924. godine . . . Na tvrdim koricama njegove posthumne knjige, kao podlozi za moj papir, ispisivao sam svoje prve (poletničke) stihove, u izbeglištvu, u vremenu Drugoga svetskoga rata . . .

Ali . . . ovaj Čenej, moga pesnika Vasiljeva, nalazio se u Banatu, sa rumunske strane . . . a Čenej, po kome malopre pomenuto društvo (izdvač naše današnje knjige - slavljenice) nosi svoje lepo i prisno ime - Proleće na čenejskim salašima - smešten je u Bačkoj, u neposrednoj blizini naše ponosne metropole Novoga Sada . . .

Ali . . . i u onome udaljenijem (banatskome i zagraničnome) Čeneju . . . isto onako kao i u njegovom bačkom mestu - imenjaku . . . kao i ovde u našoj Senti . . . kao uostalom i svugde po svetu: ljudi žive jedan pored drugoga . . . u susedstvu . . . i dozivaju se preko istih (zajedničkih) plotova. . .

Drugim rečima: naš slavljenički zbornik "Komšija, pa Bog", koja je danas prvi put osvanuo u Senti, bavi se jednom temom, koja je svima nama ovde i prisna i bliska . . . rekao bih naprosto domaća . . . ali koja je u isto vreme - možda baš i zbog svega toga - svačija i univerzalna . . .

Evo . . . uveliko je već otpočela jesen . . . nailazi i duga zima . . . Mogla bi se u večerima koje se tek slute . . . (uz klasično pucketanje naše starinske vatre) . . . dugo prelistavati i ova debela knjiga . . . Ima u njoj i sijaset slika . . . za one kojima sâmo čitanje i nije baš toliko priraslo za srce . . .

I da privedem kraju ovu moju reč, jednom starom izrekom, koja se nalazi i u ovoj novoj knjizi . . . (čije je i sâmo ime poteklo iz njene sažete i skladne rečenice):

"Bog je visoko, brat daleko, a komšija je najbliži."

Stevan Raičković

Senta, 19. okt. 1996.