Početna Galerija Kontakt Istoričar Zavičanje Kulture
CRKVA SV. ARH. MIHAILA U SENTI 1751-2001. SRPSKA ČITAONICA U SENTI 1868-1957. STEVAN SREMAC „SENĆANIN“ SRP. CRK. PEV. DRUŠTVO „ZORA“ U SENTI 1886-1941. STEVAN SREMCA „SENĆANIN“  drugo dopunjeno izdanje PARASTOS STEVAN SREMCU 2006.aug.24. JOVAN DJORDJEVIĆ JOVAN – JOCA – VUJIĆ POČASNI GRADJANIN INICIJATOR JE... PČESA magyar srpski српски menu

 

FM Parfumes

 

 

 

Gemes-Roses

 

Sajtovi net

 

 



Parastos Stevanu Sremcu
Biografija

Stevan Sremac

Stevan Sremac (1855. Senta -1906. Soko Banja)
je drugorođeno dete iz (od materinih roditelja neblagoslovenog), braka oca Avrama Sremca, krojača i majke Katice – kćeri Filipa Đorđevića i Ane rođ. Malešević.

Avram beše stanar u Filipovoj kući. Naočit, kicoš i kartaroš zaludeo je najmlađu kćer miradžijku bogatog trgovca – koji nikako ne htede dati svoju Katicu takvom čoveku. Ali, na nagovor sina mu jedinca, Jovana, nekako se otac umilostivi, kćer dade al` miraz ne.

Na salašu, gde je mladi par tada stanovao, Katica (sa 19 godina) rodi prvo dete – devojčicu, kojoj dadoše ime Marija, koja na žalost, požive svega godinu dana. Nakon ćerkine smrti Avram i bremenita Katica, doseliše se u grad, u kuću popisnog broja 717. Tu se rodio, 11. novembra (po starom kalendaru) 1855. godine, sin prvenac – Stevan. Godinu i po kasnije (20. jul. 1857.), rodio se Jovan a treći sin, Andrej dođe na ovaj svet 22. sep. 1858.

Svu trojicu krstio je Andrej Nikolić, senćanski beležnik, (otac Vladimira Nikolića, poznatog arhitekta), koji beše i venčani kum Avramu i Katici.

Avram retko beše kod kuće, a po pričanju Stevana, koji se maglovito sećao oca, kada bi dolazio kasno noću, čula bi se svađa i plač u roditeljskoj kući.

Katica ne požive dugo. Preminula je decembra 14. 1858. g. u 23-oj godini života. Ostavi za sobom tri sina – Stevana od 3 godine, Jovana od godinu i po, i Andreja od 3 meseca.

Avram se ponovo oženio. Za ženu uze Milicu Radivojević, koja mu, 1861. g, rodi sina Vladimira, koji je živeo i umro u Kanjiži.. U drugom braku, Avram ne poživi dugo – preminuo je 16. marta 1867. u Senti (gde je sahranjen – ne zna se).

Brigu o trojici Katicinih sinova preuzeo je Jovan – ujak im, isti onaj Jovan koji je nagovorio oca im Filipa, da da svoju kćer Avramu.

Tako su se braća našla u Beogradu. Stevan je bio odličan đak, željan nauke, dok se to za drugu dvojicu nije moglo kazati - Jovan je izučio za limara, a Andrej za krojača.

Stevanu je uzor bio ujak Jovan Đorđević.

Stevan je završio Veliku školu u Beogradu. Te je bio profesor srednje škole u Nišu, Pirotu i Beogradu, gde je predavao istoriju. Stevan Sremac, senćanski sin, postade profesor i knjiiževnik, a pred samu smrt – akademik.

Gospodin Sava Vujić je bio gradonačelnik Sente u periodu od 1931-1939. godine. Između njega i Andreja, najmlađeg brasta Stevana Sremca, vođena je korespodencija u povodu pošiljke, tj. odličja pokojnog Stevana Sremca. Odličja je Andrej Sremac poklonio svom rodnom mestu – Senti, tj. „Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj i školskoj obštini u Senti“. Odličja Stevan Sremca: Red Svetog Save III i IV stepena i Takovski Krst IV stepena.

Senćani prozvaše ulicu i školu po njemu, podigoše mu spomenik 1929. g., rad beogradskog vajara Jovana Pešića – koji je u jednom trenutku istorije, 1941. g. – nestao, srušen, bačen. Građani podigoše drugi spomenik, 25. jula 1950. godine., rad vajarke Jelene Jovanović, koji i danas stoji u malom parkiću kraj obale Tise, a na rodnu mu kuću postaviše spomen-ploču.

Mihajlo Pupin, naš veliki naučnik svetskog renomea, napisao je gospođi Desanki Sremac - rođaki Stevana Sremca, pismo.

Pismo nosi datum 3. oktobar. 1931. god. i pisano je u Norfolku. U njemu između ostalog stoji: „Vaš pokojni stric bio je odvajkada moj najobljubljeniji srpski pripovedač. Ja ga nisam lilno poznavao ali sam poznavao a i još danas poznajem njegovog starijeg brata Andreju Sremca koji živi ovde u Nju Jorku. Radujem se što od Vas čujem da se u Senti podiže park oko spomenika Vašeg pokojnog strica. Nadam se da će Senta svake godine sve više i više ulepšavati taj park, jeer u njemu je spomenik najslavnijeg sina Sente.“

Petar Terzić je našao, u parohijskom domu 1999. godine, kada je pregledao arhivu pravoslavne crkve pripremajući se za pisanje knjige povodom 250-to godišnjice podizanja crkve Svetog Arhangela Mihaila u Senti, originalnu – iz 1906. g. spomen ploču, koja je trebala biti postavljena na 40-to dnevni pomen slavnog senćanskog sina Stevana Sremca. Ne zna se zašto je tada ne postaviše – priča se da stanari te kuće nisu dozvolili. Bilo je kako je bilo. . . Septembra 28. 2002. g. spomen ploča je postavljena. A tri godine kasnije je rodna kuća najvećeg senćanskog pesnika dobila današnji izgled.

Teodora Terzić